INTERVJU – Dragan Marković: Srbija igra moderan rukomet, Kukić i Dodić su sjajan tandem, Milosavljev dao krila

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katovica)

Nekada je rukomet bio veoma popularan na prostoru bivše Jugoslavije. Dvorane su bile krcate u svim bivšim republikama, od Triglava do Đevđelije. Banjalučanin Dragan Marković ponikao je u Borcu u čuvenoj fabrici talenata koja je iznedrila veliki broj reprezentativaca. Posle ratnog vihora početkom devedesetih godina prošlog veka put ga je odveo u Beograd. Bio je član čuvene generacije Crvene zvezde u sezoni 1992/1993 koja i dalje sanja Nedeljka Jovanovića i kultni gol koji je doneo Partizanu istorijsku krunu u majstorici finala plej-ofa u Pioniru.

Posle crveno-belih igrao je u Nemačkoj, bio je trener u ovoj zemlji, radio je u Poljskoj, a najveći uspeh imao je sa reprezentacijom Bosne i Hercegovine. Vodio je ovu selekciju pet godina u najuspešnijem periodu u istoriji Zmajeva koje je rezultiralo učešćem na Svetskom prvenstvu 2015. godine u Kataru, zasad jedinom za ovu državu. Sada živi u Veclaru, u Nemačkoj.

Marković je prethodnih dana boravio u Katovicama, bodrio je s tribina reprezentaciju Srbije. U intervjuu za Mozzart Sport, nekadašnji rukometaš Borca i Crvene zvezde govorio je o šansama Orlova na Svetskom prvenstvu, igračkoj karijeri, prisetio se vremena provedenog u crveno-belom dresu i kultnog finala plej-ofa s Partizanom u Pioniru...

„Ono što sam video u taboru Srbije je da je napravljena dobra atmosfera u reprezentaciji i oko nje. Ispratio sam letos i uspeh juniorske selekcije u Portugaliji. Vidim da se Srbija stabilizovala, igrala je odlično u prvoj fazi. Povratkom Milosavljeva, sigurno će i Cupara da bude još bolji. Videlo se protiv Nemačke da nije izdržao pritisak. Moglo je da bude bolje protiv Nemaca, ali nekada poraz može da te trgne, da ti bude elan za naredne mečeve. Ova visoka pobeda protiv Katara sigurno će biti vetar u leđa. Ako budu na svom nivou, mislim da Srbija može da pobedi sva tri meča u narednoj rundi. Jeste Norveška jaka, ali ne vidim da ne može da se pobedi. Rukometaši Srbije su disciplinovani u napadu, borbeni u odbrani. Milosavljev je dao krila povratkom u reprezentaciju”, rekao je Marković na početku razgovora za naš portal.

Koga biste izdvojili u našem timu?

“Pošto sam igrao srednjeg beka gledam sa posebnom pažnjom Lazara Kukića I Stefana Dodića. Obojica su odlični, različiti su tipovi igrača, ali se sjajno dopunjuju. Lazar više probija, prava je ‘bomba”, ulazi glavom u zid, srčan je. Uvek sam voleo da treniram takve igrače. Dodić, s druge strane, sve to šmekerski radi, milina ga je gledati kako igra zrelo iako nema još ni 20 godina. Ima Srbija mnogo kvaliteta, ima još mnogo rada, ali evidentan je napredak, mogu da podignu nivo igre. Napad je organizovan. Ono gde očekujem više i gde ima prostora je više hrabrosti u razvijanju kontri i polukontri. Ima mesta za bržu igru. Srbija može daleko da dogura na ovom SP”.

Mnogi kažu da je Nemačke protiv Srbije odigrala najbolji meč u poslednje dve, tri godine. Da li se slažete s tom konstatacijom?

“Meni je bilo iznenađenje da je Gislason zamenio Volfa, da je Birlem bio bolji, imao je više odbrana od naših čuvara mreže. Imali su i sreće, ali ne treba da se očajava. Otvoreno je sve do kraja. Srbija igra moderan rukomet, to je najbitnije”.

Radivojević: Apetiti su nam porasli posle Francuske i Slovenije, znamo da možemo mnogo

Ko je Kralj severa, najveća opasnost po Srbiju, čovek kome su naučnici u Oslu istraživali „šesto čulo“?

Škrbićeva analiza: Napad bolji deo tima, Dodić igra kao da ima 30 godina, ključ je da zaustavimo Sagosena

Juri Knor je novi lider Nemačke. Da li ste ga pratili ranijih godina?

“Njega nije bilo prethodnih godina nigde, ali je ove sezone eksplodirao. Nije bio kretivan ranije, sada jeste, proigrava kroz noge pivotmene, ima vrhunski šut sa zemlje. To je igrač koji je doneo novu energiju reprezentaciji. Imali su Nemci problem godinama, nisu imali takvog igrača. Pivotmeni pored njega daju 12, 13 pogodaka. Sećam se njegovog oca, Tomasa, igrao sam protiv njega. Bio je sjajan levi bek, stamen, razbijač. Ovaj mali Juri je kreativniji. Tomas je bio poznat po šutu s dve noge, nekada su majstori u bivšoj Jugoslaviji za takve udarce bili Perkovac i Pepi Manaskov”.

Četvrtak, 20.30: (1,45) Norveška (8,50) Srbija (3,40)

Kako ste videli ostale selekcije, ko su favoriti za titulu?

“Nisam iznenađen Egiptom, pratio sam i njihovu juniorsku selekciju. Odigrao je fantastičan meč protiv Hrvatske. Slovenija je bila sjajna proitv Poljske, demolirala ju je u Katovicama. Špance nose golmani. To očekujem i od Srbije, da čuvari mreže budu uvek u prvom planu. Francuzi su fizički besprekorni Iako nisu stigli u najjačem sastavu, i dalje su sila. Ne vidim da im ti povređeni igrači fale. Braća Karabatić su i dalje ‘kineski zid” u odbrani. Naravno, Danska I Švedska su uvek kandidati za zlato. Srbija ima kvalitet da se umeša u vrh”.

Ko je za vas najbolji igrač sveta?

“U moje vreme bilo je toliko dobrih igrača, od Istoka Puca, Rađenovića, Nenada Peruničića, Škrbića… Poslednjih 20 godina je obeležio Nikola Karabatić. U moje vreme takav igrač je bio Istok Puc. Sada gledam to više trenerski. Rukometaš koji igra u oba pravca je granata. Nikola je i ljudska veličina, primer svima kako treba da se ponaša jedan vrhunski sportista".

Kuda ide današnji rukomet?

“Neprijatelj sam novih pravila, čestih iskjučenja. Pivotmeni su danas zaštićeni kao beli medvedi, uvek se igra na neki višak, šest na pet, čak i šest na četiri. Ima šutera, ali se izbegava da se puca sa 10 metara. Recimo kod nas, Đorđić me podseća na Nenada Peruničića. Pravila su ta koja diktiraju tempo, kreativnost se gubi”.

Pratite li srpski rukomet?

“Ja sam fanatik, pratim sve. Vidim da se podigla naša liga, ima dobrih trenera. Gledao sam derbi Vojvodina - Metaloplastika, bila je top utakmica. Zvezda sa Škrbićem pokušava da se vrati, da se stabilizuje. Partizan radi dobro. Verujem da će rukomet brzo da se vrati na ono mesto koje zaslužuje u Srbiji, da dvorane opet budu pune. Želim opet da gledamo mečeve u punom Pioniru. Ljudi u Srbiji vole ovaj sport, poznaju ga”.

Vidite li sebe možda u Srbiji?

“Pre nekoliko godina je bilo neke priče oko Vojvodine. Malo je falilo da dođem. SEHA liga mi je bila interesantan projekat, to je bilo posle Kasima Kamenice, pre Borisa Rojevića. On je radio s mlađim kategorijama, bio je odličan, drago mi je da je postao odličan trener. I uprava je napravila stabilan klub. Čuo sam da je stigao i Marko Vujin”.

Dragan Marković iz perioda kada je igrao za Crvenu zvezdu (©MN Press)

Šta vam je prva pomisao na Crvenu zvezdu?

“Bila je to sjajna ekipa sa Nenadom Peruničićem, Igorom Butulijom, Dejanom Perićem, Draganom Škrbićem... Branislav Pokrajac i Dušan Stojanović su doveli Aleksandara Kneževića i mene u Zvezdu iz Banjaluke, dok su u Partizan prešli Stupar, Prtina, Maglajlija i Davor Perić”.

Kako sada gledate na čuvenu majstoricu u Pioniru 1993. godine?

“Mogli smo da to pre završimo. Bili smo bolji od Partizana tokom cele sezone, ali i na tom meču. Pred taj ključni meč Pokrajac je napravio nekoliko izmena. Stavio je u startnu postavu Aleksandra Blagojevića i Antona Bukilića. Butulija i ja samo ostali na klupi, Perić je bio povređen. To je bilo iznenađenje jer sam do tada imao dobru minutažu. Pokrajac je tada pogodio, njih dvojica su odigrali utakmice karijere. Jeste sudija pomerio taj devetarac. Da Neđa nije pogodio, niko o tome ne bi više pričao. Ovako je dobilo kultni status. Posle meča smo Maglalija i ja išli na splav Blek Panters. On je slavio, ja sam tugovao. Znam da kada smo došli iz Banjaluke u Beograd Igor Butulija je Acu Kneževića i mene dočekao na Pantersima. Bio je to prelepo vreme. Da nije bilo sankcije ostali bismo još u Zvezdi, ovako smo se brzo rastali, svako na svoju stranu. Ja sam ‘ginuo” u Nemačkoj, dok su ostali uživali u Španiji. Dobro sam se snašao, posle su nekadašnji saigrači iz Zvezde, Peruničić i Škrbić došli u Nemačku”.

Kako je dalje tekla vaša karijera?

“Posle godine u Zvezdi otišao sam u prvu ligu Nemačke u Šutervald. Stigao sam tad u ekipu umesto jednog od najboljih igrača na svetu Magnusa Andersona. Bio sam njegov naslednik. Posle sam otišao u susedni klub, Vilštet, ušao iz treće u drugu ligu, pa u prvu. Hrvoje Horvat, legenda jugoslovenskog rukometa, bio je trener. U timu su bili Vlada Šola i Branko Kokir. Bio sam i funkcioner, trener, vodio sam ženski tim, juniore. Bio sam i pomoćnik Bobu Haningu, Oli Andersonu, kasnije se osamostalio, bio prvi trener. U Vilštetu sam proveo 14 godina. Teško stranac ostaje u istom klubu toliko godina. Posle me je kum Aco Knežević prestigao, on je bio 20 godina u Gepingenu. Bio sam trener Veclara u najtežim trenucima po klub, uspeli smo da ostanemo u ligi. Kratko sam bio u Kaselu, a na kormilu Bosne i Hercegovine sam proveo deset dana. Bilo je zanimljivih anegodota iz tog kratkom boravka u Sarajevu”.

Zvezdin tim u sezoni 1992/1993 (©MN Press)

Vrhunac vaše karijere bilo je petogodišnji period na klupi Bosne i Hercegovine. Čega se najradije sećate od 2011. do 2016. godine.

“Za pet godina sam igrao tri baraža. Preko Islanda smo se 2014. godine plasirali na Svetsko prvenstvo u Kataru 2015, prvi i jedini put u istoriji. Pre toga smo u baražu poraženi od Nemačke, a posle SP od Švedske, kada je bila i moja poslednja utakmica na kormilu Bosne i Hercegovine. Bilo je tu problema na kraju, pa smo se razišli. Vratio sam u Vilšted, bio funkcioner, onda sam napravio pauze od dve i po godine zbog operacije kuka. Kratko sam bio u Poljskoj, u Azoti Pulaviju. Sada živim u Veclaru”.

Kako se Jovica Nikolić snašao u Veclaru?

“On je bio iznenađenje na poslednje četiri utakmice. Veclar je imao problema zbog teške povrede Čavora. Nikolić je interesantan igrač. Nisam ga mnogo poznavao ranije dok nije došao u Veclar. Ima veliko srce, dobro igra i u napadu i odbrani”.

U Veclaru je igrao i Petar Đorđić?

"Njega znam otkad se rodio, sa njegovim ocem Pašom Đorđićem smo ga nosili iz ruke u ruke. On je dobar s mojom decom. Drago mi je da postao sjajan igrač”, zaključio je Marković.